четверг, 29 января 2009 г.

Имоми Аъзам чӣ мегуфт?

Ба муносибати дар Тоҷикистон эълон шудани соли Имоми Аъзам Абў Ҳанифа телевизиони Тоҷикистон ба барномаҳояш донишмандони гуногунро даъват карда истодааст. Дирўз навбати донишманди торих Ғайратшо Раҳматов буд. Эшон барои имрўз низ зарур будани ҳикматҳои Имоми Аъзамро таъкид карда як панди имомро мисол оварданд: Дар рўи раҳ нашин.

Аз он ки дар рўи раҳ нишастан камоли ҳамоқат аст, талабаи синфи якум ҳам медонад. Зери дастам китоби доктори илоҳиётшиносӣ Муртазо Мутаҳҳари «Саҳми Ирон дар тамаддуни исломӣ» (ба забони русӣ) буд ва кофта ёфтам, ки ў оиди Абў Ҳанифа навиштааст: «Как нам известно, Ирак был центром Древнего Ирана и центром иранского фикха. Иракские факихи оказали зиндикизму самое сильное и непримиримое сопротивление. В отличие от Имама Шафи’и и его огружения, имам Абу Ханифа и его сподвижники были иранцами, живущими в Ираке. Вердикт (фетва) имама Шафи’и относительно зиндиков был гораздо мягче, чем соответствующий вердикт имама Абу Ханифы. В фикхе есть вопрос относительно покаяния вероотступника. Некоторые факихи между зиндаками и вероотступниками никакую разницу не признают, считая их покаяние приемлемым. Шафи’и из этой категории факихов. А другая часть факихов считает, что покаяние зиндиков не может быть приемлемым. К этим факихам относится имам Абу Ханифа.
Говорят, что живущие в Ираке последователи Абу Ханифы к вопросам покаяния зиндиков относились еще более категорично, чем их предводитель, вынося вердикты против приемлемости подобного покаяния. Эти вердикты характеризовались как пример острой реакции иранцев в ответ на воззрения зиндиков.»

Сипас Мутаҳҳари дар боби он ки киро дар он замон зиндиқ мегуфтанд, номи бисёр олимонро мегирад, аз ҷумла эрониёнеро ки дар торих номашон бо хати зар навишта шудааст: Абў Муслим ва вазирони Бармакиро.

Агар Имом Абў Ҳанифаро имрўз зинда карда ба Тоҷикистон меовардед, намедонам ҳоли бисёр ҳукуматдорону донишмандони тоҷик чӣ мешуд.

Зеро, агар зиндиқ аз кору гуфтори худ пушаймон шуда авф пурсад, тавба кунад, ҳаргиз бовар накунед гуфтани Имоми Аъзам сарашонро аз танашон ҷудо кунед гуфтан аст.

Аз рўи ин ақидаи Имоми Аъзам ҳар як донишманди материалист зиндиқӣ аст, ҳар як коммунисти собиқи намозхон шуда ҳаҷ кардагӣ ҳам зиндиқӣ аст ва ўро куштан лозим аст. Сино ҳам зиндиқисту Хайёму бисёр дигар олимону адибони классику муосир низ.

Чунин ақидаҳо хилофи мафкураи гуманистии тамаддуни муосир буда ба аз нав зинда шудани онҳо камтарин имкониятро низ набояд дод.

Яъне мо тоҷикон пеш аз он ки як фақеҳи асримиёнагиро бардор-бардор кунем, бояд биандешем, ки то кадом дараҷа мероси ў ба замони муосир мувофиқат мекунад.

1 комментарий:

nozir комментирует...

Aval mo boyad saheh omuzem, ki navishtai Mutahhari to kadom andoza durust ast, va oyo digar sarchashmaho niz ba in muvifiqat mekunad. Agar, isbost shavad, ki nazari Mutahhari dar asl nazari durust ast va digar olimon niz chunin navishtaro dasgiri mekunand va yo kardaand, pas barmeoyad, ki hukumati imruzai Tojikiston, va beshtari ta'rikhshinosonu adabiyotchii Tojik, ki Imomi A'zam Abu Hanifa-ro ba qavle "bardor-bardor" kardaand, hama fosiqu bedonish hastand, va mardumi Tojikiston - nasli navras, ki az guzashtagoni khud to andozae donistan mekhohad, hamaro rahgum kardaand.